Srpsko lekarsko društvo (SLD), osnovano 1872. godine je tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka usmerilo sve svoje aktivnosti na formiranje stručnih sekcija, a u cilju poboljšanja rezultata rada i međusobne saradnje lekara specijalista. Rezultat brojnih stručnih sastanaka dermatovenerologa koje je okupljao profesor Đurica Đorđević je bilo formiranje dermatovenerološke sekcije SLD (DVS SLD) 21. oktobra 1926. godine. Ubrzo potom, DVS SLD je preuzela inicijativu za formiranje Udruženja dermatovenerologa Jugoslavije (UDVJ), kao i pridruživanje Sveslovenskom dermatološkom savezu. Ovu inicijativu su srdačno podržali dermatolozi iz Varšave i Praga.
Prvi sastanak UDVJ je održan u Beogradu 17. i 18. decembra 1927. godine, što se zvanično smatra danom nastanka UDVJ. Dr Đurica Đorđević, Dr Milan Kićevac, Dr Naumović, Dr I. Marinković i Dr R. Stanković su osnivači UDVJ. Prvi Srpski dermatolog i pionir jugoslovenske dermatovenerologije, Dr Jevrem Žujović je predsedavao Prvim sastankom UDVJ. Brojni uvaženi dermatolozi i naučnici iz svih krajeva Jugoslavije učestvovali su na Prvom sastanku UDVJ i tako doprineli njegovom izuzetnom značaju. Oni su aktivno učestvovali u planiranju i organizovanju budućih aktivnosti UDVJ, posebno u domenu međusobne saradnje sa drugim udruženjima dermatovenerologa iz regiona.
Udruženje dermatovenerologa Jugoslavije promenilo je naziv u Udruženje dermatovenerologa Srbije (UDVS) na predlog Skupštine UDVJ, po rešenju resornog Ministarstva, 19. februara 2007. godine.
Prvi sastanak UDVJ, održan u Beogradu 17. i 18. decembra 1927.godine je kasnije kvalifikovan kao Prvi kongres UDVJ. Sledeći veliki korak DVS SLD i UDVJ je bilo članstvo UDVJ u Sveslovenskom dermatološkom savezu, koje je osnovano 1928. godine u Pragu.
Drugi kongres UDVJ, kao i Drugi kongres Sveslovenskog dermatološkog saveza, održani su 1929. godine u Beogradu.
Treći kongres UDVJ je održan 1931. godine u Zagrebu
Četvrti kongres UDVJ, Zagreb, 1950
Peti kongres UDVJ, Beograd, 1954
Šesti kongres UDVJ, Ljubljana, 1957
Sedmi kongres UDVJ, Sarajevo, 1961
Osmi kongres UDVJ, Zagreb, 1965
Deveti kongres UDVJ, Skoplje, 1969
Deseti kongres UDVJ, Rijeka-Opatija, 1972
Jedanaesti kongres UDVJ, Beograd, 1975
Dvanaesti kongres UDVJ, Portorož, 1979
Trinaesti kongres UDVJ, Sarajevo, 1983
Četrnaesti kongres UDVJ, Ohrid, 1987
Petnaesti kongres UDVJ, Beograd, 1996
Šesnaesti kongres UDVJ, Herceg-Novi, 2000
Sedamnaesti kongres UDVJ Beograd, 2005
Sedamnaesti kongres UDVJ, koji je održan u Beogradu 2005. godine (bio je istovremeno i Prvi kongres dermatovenerologa Srbije i Crne Gore).
Pioniri dermatovenerologije u Srbiji (i bivšoj Jugoslaviji) su bili doktori: Jevrem Žujović, Đurica Đorđević, Milan Kičevac, Milan Stefanović, Sava Bugarski, Nemanja Barjaktarević i Sima Ilić, sa svojim saradnicima.
Osnivačem tradicionalne Beogradske dermatološke škole, čija je istorija usko povezana sa istorijom UDVJ i UDVS, smatra se Katedra za Dermatovenerologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, osnovana 1923. godine čije se sedište nalazi u Klinici za dermatovenerologiju u Beogradu.
Od svog osnivanja do danas, u periodu od preko 80 godina postojanja, nastavnici Katedre za dermatovenerologiju pored redovne nastave, usavršavanja i specijalizacije lekara, organizuju stručni rad na klinici na najsavremeniji način, sklapaju kontakte sa klinikama i dermatološkim društvima u Evropi i što je neobično značajno, objedinjuju stručni rad u celoj Srbiji. Oni su uz to začetnici naučne i eksperimentalne dermatologije kod nas. Iako su te davne 1923. godine članovi Katedre bili malobrojni (Prof. dr Đ. Đorđević i asistenti Dr M. Kićevac, Dr M. Stefanović i Dr S. Bugarski), zahvaljujući njihovom visokom stručnom i naučnom potencijalu, neiscrpnoj energiji i inicijativnosti, oni u kratkom periodu osnivaju Dermatovenerološku sekciju SLD i Jugoslovensko dermatološko društvo (1927. godine), organizuju I i II Kongres dermatovenerologa Jugoslavije, učestvuju u osnivanju sveslovenskog saveza dermatovenerologa i u Beogradu organizuju II kongres tog društva. Na taj način oni imaju pokretačku i podsticajnu ulogu za razvoj dermatovenerologije u celoj Jugoslaviji. Pod rukovodstvom Prof. dr Sime Ilića koji je 1946. godine postao direktor Klinike i šef katedre, Dermatovenerološka klinika postaje jedna od najvećih dermatoloških ustanova na Balkanu. Za dalji razvoj dermatovenerologije i značajan doprinos profesionalnoj reputaciji u zemlji i inostranstvu zaslužni su njihovi naslednici: Prof. dr Milorad Manok, Prof. dr Aleksandar Faninger, Prof. dr Dušan Jovović, Prof. dr Danilo Stevanović, Prof. dr Sava Konstantinović, Prof. dr Bosiljka Lalević-Vasić i Prof. dr Olivera Cvijetić.
Prvi zvanični udžbenik iz dermatovenerologije za studente medicine u Srbiji „Dermatovenerologija sa propedevtikom” napisan od strane Prof. dr Bosiljka Lalević-Vasić, Prof. dr Ljiljana Medenica, Prof. dr Miloš Nikolić, izdat je 1997. godine. Do tada su se za edukaciju studenata medicine koristila autorizovana skripta prema predavanjima Prof. Sime Ilića iz 1946. godine pod nazivom „Dermatovenerologija”.
Profesor dermatovenerologije sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu, Đorđije Karadaglić, je 2000. godine, u svojstvu glavnog urednika sa brojnim saradnicima, izdao dvotomnu knjigu „Dermatovenerologija”, koja predstavlja jedan od glavnih udžbenika za poslediplomsku nastavu za lekare na specijalizaciji iz dermatovenerologije na srpskom jeziku.
Prof. dr Bosiljka Lalević je inicijator i višegodišnji Predsednik organizacionog odbora stručnih godišnjih sastanaka u Srbiji i Crnoj Gori, nazvanih Beogradski dermatološki dani, u organizaciji Dermatovenerološke sekcije SLD i Udruženja dermatovenerologa Srbije. Beogradski dermatološki dani, koji su prvi put održani 1994. godine, prvenstveno imaju edukativni karakter za dermatologe i specijalizante, uz mogućnost predstavljanja stručnih saopštenja i prikaza slučajeva.
Stručni sastanci Dermatovenerološke sekcije SLD održavaju se četiri puta godišnje i daju značajan doprinos kontinuiranoj edukaciji dermatovenerologa u našoj zemlji.
Članovi UDVJ i UDVS aktivno učestvuju na brojnim Evropskim i svetskim kongresima dermatovenerologa, još od 1960. godine. U želji da pratimo sadašnje trendove u dijagnostici i terapiji dermatoveneroloških oboljenja, trudimo se da održavamo već uspostavljene profesionalne i prijateljske dobre odnose sa dermatolozima i udruženjima dermatovenerologa.