Najjednostavniji način da otkrijete melanom u ranom stadijumu je da naučite kako da prepoznate znake ABCDE pravila samopregledom kože. Ako ste na Vašem mladežu zapazili jednu ili više navedenih promena obavezno konsultujte svog dermatologa.

ABCDE kriterijum

a
A: Asymmetry - Asimetrija
    Ako povučete liniju kroz sredinu promene, videćete da dve polovine
    nisu simetrične

b
B: Borders - Ivice
    Nepravilna, izreckana ivica

c
C: Color - Boja
    Različita prebojenost mladeža - prisustvo više boja: crna, braon, ružičasta,
    crvena ili bela

d
D: Diameter - Dijametar
    Ukoliko je mladež preko 6 mm u promeru

e
E: Evolution – Evolucija
    Promena boje, veličine, oblika, izgleda površine, vertikalni rast mladeža,
    pojava svraba ili krvavljenja.

Ako ste na Vašem mladežu zapazili jednu ili više navedenih promena obavezno konsultujte svog dermatologa.

Definicija glavnih faktora rizika za nastajanje melanoma je esencijalna za optimizovanje strategija primarne (izbegavanje faktora rizika) i sekundarne (rano prepoznavanje) prevencije.
Faktori rizika mogu da se podele na genetske i one koji potiču iz spoljašnje sredine.
Istraživanje genetskih markera kod osoba sa povišenim rizikom za pojavu melanoma su predmet intenzivnog istraživanja. Otkrivena su tri  gena čije mutacije imaju uticaj na rizik za pojavu melanoma: CDKN2A gen na hromozomu 9, CDK4 gen na hromozomu 12 i još jedan gen na hromozomu 1.  Ukoliko u vašoj porodici postoji ili je postojao oboleli od melanoma ili displastičnog nevusa Vi ste osoba kod koje postoji povećan rizik za pojavu melanoma.
Rizik od razvoja melanoma nije isti kod svake osobe. Ako se jedna ili više od dole navedenih karakteristika odnosi na Vas, obavezno se javite dermatologu.

Faktori rizika za pojavu melanoma:

    Genski markeri (npr. CDKN2A mutacija)
    Porodična pojava melanoma ili displastičnih nevusa
    Intenzivno sunčanje i zadobijanje opekotina tokom detinjstva i adolescencije
    Povremeno, kratkotrajno, intenzivno izlaganje suncu (npr. na godišnjem odmoru)
    Više od 100 mladeža
    Urođeni mladež većih dimenzija
    Više od 5 atipičnih mladeža koji su veći od 5 mm u prečniku
    Prethodno postojanje  melanoma
    Fototip kože I i II (I: mlečno bela koža koja lako izgori, uvek pocrveni, nikad ne pocrni, pege, riđa ili plava kosa, plave oči. II: svetla koža, lako izgori, uvek pocrveni, minimalno pocrni, plava kosa, svetle oči)
    Prekomerno izlaganje suncu (npr. rekreacija i sportovi na otvorenom, poljski radovi, zanimanja vezana za boravak na suncu...)
    Život na području sa velikim brojem sunčanih dana
    Preterano korišćenje solarijuma

Izbegavanje faktora rizika i rano prepoznavanje melanoma su najznačajniji činioci njegove uspešne prevencije!

Sunce emituje širok spektar elektromagnetnih zraka (od kosmičkih do radio-električnih) različite talasne dužine. Radijacija koju emituje sunce (aktinična radijacija) a koja utiče na našu kožu, predstavlja samo mali deo sunčevog spektra. Ona se deli na:
• Infracrveno zračenje (IR) (800-10.000 nm)
• Vidljivu svetlost (400-800 nm)
• Ultraljubičasto zračenje (UV)(200-400 nm)

Ultraljubičasto zračenje se dalje deli na tri zone:
• „dugotalasno“ UVA (320-400 nm)
• „srednjetalasno“ UVB (280-320 nm) i
• „kratkotalasno“ UVC (190-280 nm)
UV indeks  - Sunčevi zraci sadrže ultraljubičasto zračenje (UV zraci). Ovi zraci su podeljeni na UVA, UVB i UVC. Dugo se mislilo da samo UVB imaju štetno dejstvo na kožu. Sada je dokazano da je ceo spektar sunčevog zračenja štetan po našu kožu. Preporučuje se svakodnevno obaveštavanje o UV indeksu koji pokazuje jačinu sunčevih zraka. Što je broj UV indeksa veći, to je zračenje opasnije!
UV indeks:
1-4 UV zraci su slabi, oprez nije neophodan.
5- 6 UV zraci su umereni do jaki, koža lako izgori. Osobe sa fototipom kože 1 i 2 moraju biti oprezne.
7- 10 UV zračenje je izrazito jako, oprez se savetuje svima
11+ UV zračenje je ekstremno, potreban je maksimalni oprez

Ako želite da saznate današnji indeks UV kliknite:  http://www.hidmet.gov.rs/latin/prognoza/uv1.php

Faktori koji utiču na količinu UV zračenja koje doseže do površine zemlje su: doba godine, geografska širina, doba dana, nadmorska visina (20% više UVB na 1500 m nadmorske visine), refleksija sunčevih zraka od tla (od snega se odbija 85% sunčevih zraka, 17% od peska, 5% od vode i 3% od trave), širenje sunčevih zraka kroz atmosferu (širenje belog svetla daje nebu plavu boju) i oblaci (oblaci koji se nalaze visoko u atmosferi ne zadržavaju više UV zračenja od vedrog neba).
Više od 95% solarne radijacije koja dospeva na površinu zemlje čine UVA zraci. Skoro sve UVC i veliki deo UVB zraka absorbuju ozonski omotač, oblaci i zagadjena atmosfera tako da oni i ne stižu na zemlju
Sunce i koža
Koža zaustavlja i upija 90% UVB zraka koji prodiru kroz njen površni sloj epiderm, 20-30% UVA zraka i vidljive svetlosti prodiru u dublje slojeve kože. UV radijacija koja stiže do površine zemlje i naše kože može biti resorbovana od strane bioloških molekula koji apsorbuju svetlost (hromofore) što može usloviti oštećenje i smrt nezaštićenih ćelija.

Dubina penetracije UV zraka kroz kožu direktno je proporcionalna sa talasnom dužinom UV zraka, što su talasi veće talasne dužine pentracija zraka je dublja. UVB  zraci bivaju absorbovani od strane epiderma i samo mali procenat ovih zraka penetrira u površni sloj derma. UVA zraci prodiru kroz epiderm i dosežu do dubljih delova derma. Iako skoro sve UVC zrake apsorbuju ozonski omotač, oblaci i zagadjena atmosfera, deo UVC zraka koji dopire do površine zemlje reflektuje se od kože ili biva apsorbovana najvećim delom u najpovršnijem sloju epiderma – rožastom sloju.

UVA i UVB zraci  koji su apsorbovani u koži stimulišu ljudski organizam da aktivira sopstvene foto-protektivne mehanizme – mehianizmi samozaštite kože ali istovremeno uzrokuju i različite promene na koži koje se ispoljavaju u vidu bioloških i/ili patoloških efekata UV radijacije.

Mehanizmi samozaštite kože od UV radijacije - Tokom evolucije, ljudska vrsta je izgubila većinu fotoprotektivnog krzna, ali je čovek sačuvao svoje prirodno krzno iz paleolitskog doba samo na glavi, verovatno zbog uspravnog držanja. Medjutim, koža koja se sastoji iz više slojeva sasvim efikasno štiti organizam od štetnog delovanja UV radijacije. Sloj keratina, blokada između našeg tela i okoline, postaje deblji posle izlaganja suncu i štiti nas putem odbijanja, prelamanja i apsorbovanja zraka. Mnogo značajniju ulogu u zaštiti našeg organizma od UV radijacije igra pigment melanin (eumelanin i feomelanin) koji se proizvodi u melaninskim granulama (melanosomi) koje su sastavni deo melanocita, ćelija koje se nalaze u najnižim slojevima kože. UV radijacija stimuliše melanocite na proizvodnju melanina. Ova uvećana proizvodnja melanina nas štiti putem prelamanja svetlosti i apsorbovanja, ali i svojom aktivnoću protiv slobodnih radikala. Ova vrsta zaštite je promenljiva u zavisnosti od rase i fototipa kože.
Koža menja putanju sunčeve svetlosti pomoću 4 istovremena procesa: odbijanjem (reflektovanjem), prelamanjem, prenošenjem i apsorbovanjem. Samo ona UV radijacija koja je apsorbovana u koži može imati fotobiološke efekte. Molekuli koji apsorbuju svetlost nazivaju se hromorofre. UV zraci koji prodiru u  kožu  bivaju absorbovani od strane endogenih hromofora (DNA) ili egzogenih hromofora (lekovi i hemikalije) što dovodi do fotomehaničkog i fotobiološkog odgovora kože.
U cilju zaštite organizma od ponovljenih UV „napada“ (do kojih dolazi prilikom izlaganja suncu) dolazi do stvaranja sopstvenih zaštitnih mehanizama koje čine: UV absorbujući površni sloj kože epiderm, enzimska i ne-enzimska anti-oksidativna odbrana, reparacija i otklanjanje oštećenih ćelija kože. Adaptivni odgovor na ponovljene UV „napade“ uključuje pigmentaciju, zadebljanje kože i antioksidativne enzime.

Biološki efekti solarne radijacije - se javljaju kod svih ljudi ako su dovoljno dugo bili izloženi suncu. Ispoljavaju se u vidu kratkoročnih, srednjeročnih i dugoročnih efekata.

    Kratkoročni efekti solarne radijacijese smatraju uglavnom korisnim, manifestuju se osećajem toplote (rezultat infracrvenog zračenja), sintezom vitamina D (rezultat UVB zračenja) i pojavom trenutnog crvenila
    Srednjeročni efekti solarne radijacije su prouzrokovane uglavnom UVB zracima. Manifestuju se kao: 1. Opekotine od sunca koje mogu biti različitog intenziteta, kreću se od običnog crvenila do pravih opekotina. Stepen opekotina zavisi od intenziteta i sunčevog zračenja i vremena (dužine) boravka na suncu, kao i od fototipa kože. UVA zraci pogoršavaju opekotine koje su izazvane UVB zracima. To daje odgovor i na pitanje zašto sunčeva svetlost pred kraj dana, sa manjim sadržajem UVB zraka, ali velikim sadržajem UVA, pogoršava stanje podnevnih opekotina. 2. Tamna boja kože koja je nažalost glavni razlog našeg sunčanja; počinje da se javlja 2 dana posle izlaganja suncu, najintenzivnija je 20-og dana a nakon toga se postepeno povlači ukoliko ne dođe do novog izlaganja sunčevim zracima; 3. Povećanje debljine kože; 4. slabljenje imuniteta.
    Dugoročni efekti solarne radijacije se javljaju kod osoba koje su se dugotrajno, intenzvno izlagale delovanju sunca, one zavise od doze UV radijacije, kumulativne su. Manifestuju se u vidu: 1. Starenja kože koje je nezavisno od hronološkog starenja, javlja se ranije, koža postaje suva, zadebljala, žućkasto prebojena, sa dubokim borama, na njoj se javljaju pigmentne promene; 2. Fotokarcinogeneze koja uslovljava pojavu karcinoma kože (bazocelularnog karcinoma, spinocelularnog karcnoma i malignog melanoma). Maligni tumori kože se obično javljaju kod starijih osoba kod kojih postoji i više faktora rizika, kao što su život i rad u polju, kraća ili duža putovanja u sunčane predele, svetla koža (fototip 1 i 2) itd. Karcinomi kože se najčešće javljaju u fotoeksponiranim regijama: lice, uši,vrat, predeo dekoltea, nadlaktice, podlaktice i šake.

Patološki efekti solarne radijacije se javljaju samo kod pojedinih osoba koje su izložene delovanju sunca. Patološki efekti solarne radijacije i intolerancija na sunce (fotosenzitivnost) kod ovih osoba dovode do pojave specifičnih promena na koži. Izlaganje suncu kod sve većeg broja ljudi dovodi do pojave intolerancije na sunce i suncem uslovljenih alergija.
Generalno, nekoliko minuta ili redje nekoliko sati posle izlaganja suncu, na koži otkrivenih partija tela (lice, zadnja strana vrata, predeo dekoltea, spoljašnje strane ruku, nadlanice, otkrivene partije nogu i stopala) javljaja se reakcija na sunce. Promene u vidu crvenila, papula, nodusa i plakova su praćene svrabom, pečenjem i ponekad bolom. Promene se neretko javljaju i na koži koja je pokrivena odećom. Sve bolesti u ovoj grupi se pogoršavaju leti i u rano proleće.

Dečija koža i sunce
Dečija koža, kao i mnogi drugi organi u dečijem uzrastu podleže procesu sazrevanja i rasta. Zaštitna funkcija kože kao i sposobnost da se ispolje efekti zaštitnih mehanizama protiv UV radijacije u dečijem uzrastu još uvek nisu razvijeni što čini dečju kožu izrazito osetljivom prema UV radijaciji tokom izlaganja suncu.

Pojava karcinoma kože u dečijem uzrastu skoro da je nepoznata, ali napred pomenuta oštećenja kože koja nastaju zbog kumulativnog efekta UV zračenja ili usled neumerenog intenzivnog sunčanja koje može dovesti do pojave opekotina od sunca, započinju upravo u detinjstvu. Naša koža pamti i beleži svaki trenutak koji smo proveli na suncu, dodaje ga svim prethodnim trenucima provedenim na suncu i pravi o tome, počev od detinjstva, zapis koji se ne može obrisati.

Neretko, tokom letovanja deca provode sate i sate na plaži igrajući se u pesku, pored vode ili u vodi u „plićaku“ samo u kupaćim kostimima, a u pojedinim kulturama i potpuno naga. Roditelji im, da bi ih „zaštitili“ od sunca oblače mokre bele majice za koje veruju da „odbijaju“ sunčeve zrake i štite od pojave opekotina (naprotiv, treba imati na umu da izvesne bele tkanine kada se ovlaže propuštaju mnogo veću količinu UV zraka do kože). Zahvaljujući ovakvom odnosu, navikama i uverenjima roditelja deca su znatno više izložena povišenoj totalnoj dozi UV radijacije (UBA+UVB+UVC) koja dovodi do oštećenja kože koja u kasnijem životnom dobu mogu rezultirati pojavom karcinoma kože.

Zaštitite vašu decu od sunca – omogućite im da se igraju u hladu (ne u pesku, pored vode ili u vodi u „plićaku“). Zaštitite kožu vaše dece vodootpornim, zaštitnim antisolarnim kremovima ili još bolje losionima sa zaštitnim faktorom koji se označava kao SPF,  koji mora biti minimum 30 ili viši, koji obezbedjuju jednaku zaštitu od UVA i UVB zraka. Posebnu pažnju obratite na zaštitnu odeću vaše dece; danas su na tržištu dostupni kupaći kostimi napravljeni od materijala sa zaštitnim faktorom SPF 50+. Nošenje majica i kapa širokog oboda je minimum zaštite koji morate da im pružite. Zaštitite oči Vaše dece adekvatnim naočarima sa UV zaštitom. Budite uzor Vašoj deci!

Zašto je UV zračenje toliko opasno?
Sunce je možda toplo i prijatno, ali sunčevi zraci su opasni i doprinose razvoju većeg broja tumora kože. Iako je sunce neophodno za našu kako telesnu tako i psihičku stabilnost, sunce je „prijatelj koga ne treba posećivati preterano često“, ako ne želimo da se suočimo kasnije sa katastrofalnim posledicama. Od kada je postalo moderno vratiti se sa odmora osunčan, bronzanog tena, zabeležen je rastući porast karcinoma kože.
Danas je utvrdjeno da izlaganje kože UV zračenju čini glavni faktor rizika za razvoj karcinoma kože. Ne-melanomski karcinomi kože (bazocelularni i spinocelularni karcinom) nastaju posle dugotrajnog kontinuiranog izlaganja suncu kada dolazi do ispoljavanja kumulativnog efekta UV radijacije (primarno UVB i UVC zraka). Najsmrtonosniji tumor kože, maligni melanom verovatno nastaje kao posledica delovanja visokih doza UVA zraka tokom intenzivnog sunčanja u kratkim vremenskim intervalima kod osoba kod kojih su se javljale opekotine od sunca tokom detinjstva.
Naša koža pamti i beleži svaki trenutak koji smo proveli na suncu, dodaje ga svim prethodnim trenucima provedenim na suncu i pravi o tome, počev od detinjstva, zapis koji se ne može obrisati. Karcinom kože je uvek trag naše prošlosti. Čitavog života, počev od detinjstva, potrebno je preduzimati mere opreza vezane za izlaganje suncu.

Veštački izvori UV radijacije
Karcinogeni efekat na kožu pored UV zraka koje emituje sunce imaju i oni UV zraci koji potiču iz veštačkih izvora kao što su solarijumi i lampe za sunčanje.  Prekomerno kratkotrajno ili dugotrajno izlaganje dejstvu UV radijacije u solarijumima može dovesti do prevremenog starenja kože, slabljenja ili potpunog blokiranja imunskog sistema, oštećenja očiju iključujući pojavu katarakte i melanoma na oku, karcinoma kože.
Svi veštački aparati za potamnjivanje kože, a prevashodno solarijumi koji se najčešće koriste emituju kako UVA tako i UVB zrake. Količina radijacije je slična onoj koju emituje sunce, a u pojedinim slučajevima, nažalost može biti i mnogo jača, tako da pojedini solarijumi imaju sposobnost da emituju UV radijaciju koja je od 5 do 20 puta jača od UV radijacije koje emituje sunce u Australiji u podne u letnjim mesecima.

Mnogobrojni saloni u kojima se koriste solarijumi ne podlažu nikakvoj zakonskoj regulativi kako širom Evrope (osim u Francuskoj) tako i kod nas. Na osnovu preporuka donesenih od strane Internacionalne komisije za zaštitu od ne-jonizujuće radijacije Svetska zdravstvena organizacija je 2003 dala izveštaj o štetnom delovanju solarijuma i donela  dole nabrojane  preporuke za korišćenje solarijuma.
Na osnovu preporuka SZO solarijume ne smeju koristiti:

    Osobe sa fototipom kože I i II
    Osobe koje imaju veliki broj mladeža
    Deca i sve osobe mladje od 18 godin.
    Osobe kod kojih postoji tendencija ka pegavosti
    Osobe koje imaju istoriju čestih opekotina od sunca u detinjstvu
    Osobe koje imaju pre-maligne ili maligne promene na koži
    Osobe koje imaju kožu oštećenu od sunca
    Osoba koje na sebi imaju kozmetkse preparate  (povećana osetljivost ka UV radijaciji)
    Osobe koje koriste lekove kao što su: antidepresivi, antibiotici, psoraleni, antigljivični lekovi, antidijabetični lekovi

Koža tenirana (preplanula) u solarijumu obezbedjuje minimalnu zaštitu od solarne UV radijacije, ispoljava protektivni efekat  antisolarnog krema sa SPF 2 ili 3.  Imajući u vidu pomenuto, moramo stalno imati na umu da veštačka preplanulost stečena u solarijumu ne predstavlja zaštitu od daljih štetnih efekata UV radijacije koju emituje sunce;  solarijum se ne sme  koristiti u svrhu “pripreme kože za sunčanje”.

Sunce emituje ultravioletnu (UV) radijaciju koja je deo širokog elektromagnetnog spektra, arbitrarno se  deli na UVA (430-320 nm), UVB (320-290 nm) i UVC (200-290 nm). Kao posledica dugotrajnog izlaganja suncu, zbog kumulativnog efekta UV zračenja, ili usled neumerenog kratrkotrajnog, intenzivnog sunčanja (npr. tokom letovanja) koje može dovesti do pojave opekotina od sunca, posebno u detinjstvu, dolazi do ispoljavanja negativnih, neželjenih efekata solarne radijacije koja predstavlja  glavni faktor rizika za nastajanje melanoma i ne-melanomskih  karcinoma kože.

Učestalost tumora kože, a medju njima i malignog melanoma raste poslednjih 30 godina svuda u svetu.  Svake godine oboli oko 130 000 ljudi od melanoma, oko 37 000 ljudi umre od melanoma. Incidencija melanoma u svetu je u stalnom porastu (3-7% godišnje).
Melanom se sada ubraja medju deset najčešćih malignih tumora u mnogim evropskim zemljama; 50-80% melanoma nastaje de novo,  20-50% malignom alteracijom mladeža (nevusa).

Pored istanjenja ozonskog omotača, glavnim uzrokom za porast učestalosti melanoma i ne-melanomskih malignih tumora kože  u poslednjim decenijama se smatra povećano izlaganje sunčevim zracima zbog promenjenog ponašanja i odnosa prema sunčanju. Mada mnogi smatraju da je tamna prebojenost tena simbol atraktivnosti i dobrog zdravlja, ta prebojenost kože zapravo predstavlja znak njenog oštećenja.

Melanom je maligni tumor koji nastaje od pigmentnih ćelija kože, melanocita. Može da se javi u svakom uzrastu, ali samo ekstremno retko u detinjstvu. Najčešće se javlja kod osoba starosti od 40 do 60 godina. U Evropi se češće javlja kod žena nego kod muškaraca, dok je u Australiji i na Novom Zelandu, koji imaju najveću učestalost pojave melanoma u svetu, pojava melanoma je češća kod muškaraca. U Srbiji nešto ćešće oboljevaju muškarci nego žene.
Melanom može da se pojavi bilo gde na koži, medjutim kod žena su najčešće zahvaćeni donji ekstremiteti (50% žena, 18% muškaraca), dok je kod muškaraca najčešće zahvaćen trup (35% muškaraca, 14% žena), posebno ledja. Kod pacijenata koji su hronično izloženi dugotrajnom delovanju sunca tokom života (zemljoradnici, mornari...) melanom se najčešće javlja na glavi ušima, licu i vratu. Melanomi koji se javljaju na trupu generalno imaju lošiju prognozu od melanoma koji se javljaju na ekstremitetima, glavi i vratu. U Evropi žene češće oboljevaju od melanoma, ali muškarci češće umiru od melanoma.
Melanom je najagresivniji od svih tumora kože jer vrlo brzo metastazira i zahvata druge organe. Ne treba paničiti, melanom jeste jako agresivan tumor, ali njegovo rano otkrivanje i pravovremena hirurška intervencija omogućavaju izlečenje i poboljšanje preživljavanja. Hirurško uklanjanje melanoma u ranom stadijumu dovodi do izlečenja kod 90-95% pacijenata.

Ukoliko želimo da stopu smrtnosti melanoma držimo na najnižem mogućem nivou periodični samopregledi kože i pravovremeno obraćanje lekaru kada postoji sumnja o pojavi melanoma moraju postati standardna praksa.

Definicija glavnih faktora rizika za nastajanje melanoma je esencijalna za optimizovanje strategija primarne (izbegavanje faktora rizika) i sekundarne (rano prepoznavanje) prevencije.

Izbegavanje faktora rizika i rano prepoznavanje melanoma su najznačajniji činioci njegove uspešne prevencije!

Skupština Udruženja dermatovenerologa Srbije, na svojoj sednici koja je održana dana 15. aprila 2016. godine, donosi:

PRAVILNIK O SPROVOĐENJU KAMPANJE EUROMELANOM UDRUŽENJA DERMATOVENEROLOGA SRBIJE

Član 1.
Kampanja Euromelanom održava se pod pokroviteljstvom Udruženja dermatovenerologa Srbije i u saradnji sa Dermatovenerološkom sekcijom Srpskog lekarskog društva. Kampa-nja se održava u sklopu evropske kampanje Euromelanom, prema propozicijama ove kam-panje.
Član 2.
Za organizaciju kampanje odgovoran je koordinator kampanje i nacionalni tim kampanje, sastavljen od dermatologa vodećih dermatoloških institucija državne i privatne prakse. Koordinatora kampanje bira Izvršni odbor Udruženja dermatovenerologa Srbije. Koordi-nator kampanje predlaže sastav nacionalnog tima kampanje, koji se usvaja na sastanku Izvršnog odbora Udruženja dermatovenerologa Srbije. Koordinator i zamenik koordinato-ra kampanje biraju se na period od 4 godine. Zamenik koordinatora kampanje je naredni koordinator, posle isteka mandata sadašnjeg koordinatora kampanje. Koordinator kampa-nje u prethodnom mandatu je automatski član nacionalnog tima kampanje u toku mandata sadašnjeg koordinatora kampanje. Ista osoba ne može biti koordinator ili zamenik koordi-natora kampanje u dva uzastopna mandata.
Član 3.
Nacionalni tim kampanje Euromelanom održava sastanke prema potrebi organizacije kam-panje, a najmanje 4 puta godišnje u okviru postojećih sastanaka Udruženja dermatovene-rologa Srbije ili Dermatoveneroloških sekcija Srpskog lekarskog društva.
Član 4.
Zadaci Nacionalnog tima organizacija kampanje su: organizovanje pregleda u dermatolo-škim institucijama širom Srbije, štampanje edukativnog i promotivnog materijala neop-hodnog za medijsku kampanju, održavanje i promocija internet stranice Euromelanom i druge aktivnosti predviđenje evropskom kampanjom Euromelanom. Dermatološki pregle-du se obavezno obavljaju tokom jednog dana u mesecu maju, a mogu se prema odluci Na-cionalnog tima organizovati i tokom više dana. Promotivne aktivnosti kampanje Eurome-lanom održavaju se tokom cele godine u cilju podizanja svesti o prevenciji raka kože.
Član 5.
Ciljevi kampanje Euromelanom su: promocija i širenje informacija o prevenciji raka kože, rane dijagnostike – ranog otkrivanja i lečenja. Aktivnosti kampanje usmerene su na
tri ključne oblasti: javnost, naučnu zajednicu i na zakonodavce.
Član 6.
Medijska kampanja usmerena je na informisanje javnosti i obuhvata štampane i elektron-ske medije. U okviru medijske kampanje promoviše se prevencija raka kože, i njegovo ra-no otkrivanje i lečenje. U okviru ove aktivnosti sprovodi se javni skrining u tokom jednog ili više dana jednom godišnje.
Član 7.
U okviru kampanje Euromelanom prikupljaju se podaci relevanti za unapređenje prevenci-je raka kože, koji se analiziraju i koriste za dalje unapređenje ovih aktivnosti. Podaci se publikuju u relevantnim naučnim medicinskim časopisima sa recenzijom. Autori naučnih publikacija su članovi nacionalnog tima Euromelanom.
Član 8.
Članovi nacionalnog tima kampanje Euromelanom će održavati kontakt sa Ministarstvom zdravlja, Odborom za zdravlje i porodicu Narodne Skupštine Srbije i svim drugim zako-nodavnim telima u oblasti politike i sistema zdravstvene zaštite, obezbediti njihovu podr-šku i formiranje i implementaciju zakonskih regulativa koje su neophodne sa unapređenje prevencije i rane dijagnoze raka kože.
Član 9.
Aktivnosti kampanje Euromelanom ostvaruju se se obezbeđivanjem novčanih i drugih ma-terijalnih sredstava putem donacija, poklona i sponzorstava, a novčana sredstva se uplaću-ju na podračun računa Udruženja dermatovenerologa Srbije.
Član 10.
Rad kampanje Euromelanom je javan. Koordinator nacionalnog tima kampanje Euromela-nom podnosi izveštaj o kampanji tokom sastanaka Izvršnog odbora UDVS.
Član 11.
Promotivni materijal kampanje Euromelanom (veb-stranica, posteri, lifleti) ne može biti iskorišćen u druge svrhe bez odobrenja nacionalnog tima kampanje i Izvršnog odbora UDVS.
Član 12.
Kampanja Euromelanom prestaje s radom kad prestanu uslovi za ostvarivanje zadatih ci-ljeva, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom. U slučaju prestanka rada, tekuća sredstva kampanje Euromelanom prelaze u vlasništvo Udruženja dermatovenerologa Srbi-je.
Član 13.
Kampanja Euromelanom ima logo okruglog oblika na kome piše: Euromelanom u spoljaš-njem krugu i evropski simbol kampanje usvojen od međunarodnog tima kampanje (mapa Evrope u krugu sa modifikovanom bubamarom na gornjem polu). U slučaju izmene logoa na evropskom nivuou, kampanja Euromelanom u Srbiji preuzima novi logo.
Član 14.
Ovaj pravilnik stupa na snagu onog dana kada ga usvoji Izvršni odbor UDVS i skupština Udruženja dermatovenerologa Srbije.
Član 15.
Za odluku o izmenama i dopunama Poslovnika neophodna je većina glasova prisutnih čla-nova Udruženja dermatovenerologa Srbije. Glasanje je tajno, na redovno zakazanoj sedni-ci.

Predsedavajući
SKUPŠTINE UDRUŽENJA DERMATOVENEROLOGA SRBIJE
Doc. dr Željko Mijušković

Potkategorije